Otvori blog     

Niksic

Niksic,(Anderba, Anagastum,Onogost) je grad osobene istorijske freske, nudimo Vam malu pomoć pri snalaženju u trenucima kada posjetite MOJ NIKŠIĆ

26.05.2008.

niksic

U dolini rijeke Zete, kao dragulj obasjan sunčanim vrhovima okolnih planina: Maganika, Budoša, Prekornice, Vojnika... uzdiže se grad Nikšić,drugi po veličini grad u Crnoj Gori. To je grad koji ima dušu,a to znači da ima i svoju prošlost. Bogata istorija Nikšića ostavila je mnogo zanimljivih spomenika iz različitih kultura: Anderba, Anagastum, Onogošt – Nikšić; Stara varoš, Bedem, most na Moštanici, Carev most, Manastir, Dvorac...

U rimsko doba, najstariji grad na ovim prostorima nazivao se Anderba. Osnovan je negdje između III i IV vijeka. Neki smatraju da je Anderba staro naselje iz vremena Julija Cezara ili da je još starije... Ovaj grad je stradao od varvarskih naroda. Goti su zatim podigli utvrđenje u V i VI vijeku na istom mjestu gdje je...nekada bio rimski grad i nazvali ga po svom vojskovođi Anagastum. Kasnije je dobio naziv Onogošt, a zatim Nikšić.

Nikšić je grad koji ima veliko srce, stvoren za porodičan život, za prijatelje i drugarstva, poznat po tradicionalnom gostoprimstvu koje ga i danas krasi... Tu su i divni Nikšićani koji će vas upoznati sa nikšićkom kulturom koja je oduvijek bila za Nikšićane, hljeb nasušni... hranila običajima , ljepotom i vjerom u čovjeka, u život!!!
Zrake Sunca osjećaće te u očima, u duši, u nutrini... To je grad koji uzdiže do pjesme, do neba... Kad koračate centrom grada, osjećate se jakim , moćnim, srećnim... Stara varoš budi, zove i mami...

Na grebenu, na glavici, ponosno stoji tvrđava - Bedem. Čuva i nadgleda grad. Svaki kamen priča
o svom postojanju, o svojoj sudbini... Neki je išaran borama, brazdama, neki pukotinama, ožiljcima...
Ali, uvijek stoji veličanstven, bijel.
"Pučinu Nikšićkog polja para stari grad, nalik na nasukan brod, zaustavljen u letu ka budućnosti. To je Bedem, stara rimska tvrđava, neumoljiva, siva... Poslije najezde Turaka postala je najjače uporište novih gospodara. Vjekovima je prkosila nedaćama. Vrijeme je na njenim zidinama ispisivalo istoriju." (Monografija Nikšića)".



Tvrđava Onogošt, podignuta na strmoj glavici, zagledana u daljinu, neumoljiva... stoji i prkosi
zubu vremena. Nudi veličanstven pogled na grad. Najljepša je u predvečerje. Obasjana prigušenom
svjetlošću, onako impozantna, nadvisuje okolne kule i priča o nekom davno prošlom vremenu. U sredini se nalazi najstarija građevina Kastel. Na južnom dijelu tvrđave nalazi se petougaona, trospratna kula Nebojša u čijoj je blizini kula Petkovača koja je dobila ime po hercegovačkom harambaši, Petku Kovačeviću. Ova kula je bez vrata i prozora sa podrumom gdje su na uže spuštali ljude...
Interesantna je osmougaona Osa kula sa bunarom,a tu je i žrvanj na kome se nekada mljelo žito.
Velika kapija, danas širom otvorena, dočekuje putnika, dobronamjernika...





Sjećam se vremena kada smo sva djeca iz okoline, išli na Bedem...Za nas je to bila prava dječija atrakcija koja je u nama izazivala i strah i divljenje. Najviše nas je bilo strah kule Petkovače čiji je podrum bio zarastao u korov. I danas osjećam nelagodu kada tuda prođem... Ali, kada bi smo se popeli na Nebojšu kulu, osjećali smo takvu sreću, zadovoljstvo, moć... Onda bi smo se trčeći vraćali kućama, pjevajući pjesmu koju smo tada sami skovali, koju i danas kad se sretnemo, od srca zapjevamo:

"Kad pogledaš sa Bedema
vidiš novi grad
to je Nikšić - moj zavičaj
najmiliji grad.

Njega krase spomenici
prošlih vjekova
i manasir Sv. Petra
stara tvrđava.

Tu je izvor rjeke Zete
sto kroz grad buja
kraj koje sam svoju mladost
osjetio ja.

Gračanica, rjeka mala
al’ krivudava
za manastir Sv. Petra
cio svijet zna.

Tu Trebjesa, brdo malo
al’ je poznato
na njemu je ponos grada,
motel "Orao".

Ako ikad tuda prođeš
ti, putniče, znaj
tebe čeka grad Onogošt
Bedem, tvrđava..."


Tako smo bili srećni, puni sebe, puni neke iskonske radosti, kao da smo osvojili svijet, ali sa strepnjom da roditelji ne saznaju gdje smo bili, dogovarajući se da ćemo opet ići na Bedem. I tada, kao djetetu, pa i sada, Bedem mi daje neku čudotvornu snagu i moć. Danas je Bedem ljetnja pozornica, a u osmougaonoj
kuli je garderoba, galerija... Tu su i prekrasne stepenice koje omogućuju lakši prilaz Bedemu. Te
kule Bedema, kao i naša pjesma brane bogatu i burnu istoriju grada Nikšića od zaborava.
Ta čudotvorna snaga i moć Bedema, tjera me da letim preko snova... vizija... zora.
SKVER Trg Save Kovačevića
SKVER Trg Save Kovačevića


Željeznička Stanica Nikšić
Željeznička Stanica Nikšić


Manastir Ostrog
Manastir Ostrog


Objavio/la niksic u 15:55, 10 komentar(a), print, #


Niksic
<< 05/2008 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

NIKŠIĆ
Opstina Niksic : zahvata relativno veliku teritoriju od 2.065 km kvadratnih , ubraja se u jednu od najvecih opstina na teritoriji bivse SFRJ . Prema poslednjem zvanicnom popisu od 1991 godine,u Niksicu zivi preko 74.000 Stanovnika,dok poslednje procjene radjene na bazi prirodnog kretanja stanovnistva od 2001 GOD.govore da u gradu pod Trebjesom zivi nesto vise od 85.000 stanovnika,te da je gustina naseljenosti 38,7 stanovnika po km kvadratnom. Niksic ima 110 naselja i 16. Mjesnih zajednica i to : VILUSI, VRACENOVICI, TRUBJELA,CRNI KUK,PETROVICI,POLJICA,KRSTAC,VIDROVAN,CRKVICE,VRACENOVICI,OZRINICI,GRAHOVO,BOGETICI,LUKOVO,MIOLJE POLJE,I MZ NIKSIC.Izuzetno je jaka turisticka destinacija i jak industrisko ,kulturni centar. Na podrucju NIKSICA,postoje sledeca jezera: Krupacko,Slano,Vrtacko,Grahovsko,Liverovicko ,Kapetanovo i jednim dijelom Bilecko jezero . NIKSICKOM TERITORIjOM Imamo i slivove rijeka,Zete,Gracanice, Mrkosnice,Mostanice kao manjih recica i sl. kao turisticki centar prepoznatljiv je po SKI CENTRU Vucje,Zabranu Kralja Nikole u Morakovu 2O KM od NIKSICA ,manastiru Ostrogu,Pokloncima Krupackim,Slanskom jezeru,Slivskom Ponoru,Staroj Crkvi na Mostanici,sumskom komleksu Trebjese,Grahovskoj brani i Mlinu i sl.

ISTORIJSKI I KULTURNI SEGMENT
Стари град Оногошт, настао у IV вијеку као римско војно утврђење у Никшићком пољу, као раскрсници важних путних праваца који су повезивали уже територије и сусједне области, добро ситуиран на природном стјеновитом хумку у пољу између Студеначких главица и Требјесе, живио је кроз три велика периода људске цивилизације. Кроз вјекове бива рушен, обнављан и дограђиван, мијењајуци изглед и господаре, свједоцеци о крупним друственим и историјским кретањима и промјенама времена у којима је опстајао и као римски каструм, и као објекат у систему одбране читаве области у средњем вијеку, као центар Жупе у вријеме процвата српских држава и, напокон, као утврђени турски град. Од свог настанка готски Анагастум и средњовјековни Оногошт био је активна тврдјава све до одласка посљедњих освајача.

Зидови града временом постају тијесни за све оне који су у њему тражили уточиште, па се почиње са градњом испод градских зидина и спонтано настају прва насеља у пољу – зачеци данашњег града. Зато се постанак и развој града морају везати за стару градску тврђаву и поред чињенице да је, још много прије њеног настанка, негдје у никшићком пољу постојала римска насеобина Андерба, која је нетрагом нестала и о чијој локацији нема непосредних извора.

Ослобођење од Турака 1877.године,којим је командовао и Машо Врбица, доводи нове насељенике, даје нове импулсе, осјећа се нови дух, ...

...показује се воља и ријешеност за "ново добро Црне Горе, која ће се, поред стародревног јунаштва, овјенчати још и зрацима културе и цивилизације". Оваква орјентација значила је жељу за новим градом поред "старе и труле" турске касабе. Та жеља је остварена израдом првог регулационог плана 1883. године који представља осмишљен концепт формирања града чврсте урбане структуре примјеном модела на ренесансно – барокној шеми идеалних градова.

План је по налогу краља Николе израдио инжењер Јосип Сладе.

Прве три деценије након доношења плана карактерисе изразити привредни и друштвени успон, развој занатства и трговине, настајања низа културних и просвјетних установа и друштава и интензивна урбанизација. Град је формирао своју окосницу, а изградњом низа репрезентативних објеката (Саборна црква, Дворац краља Николе, комплекс паркова, Царев мост у Никшићу) успостављени су важни градски репери. Изградјен је градски трг са шест улица које се у њега улијевају и формирано неколико стамбених блокова дуж уличних потеза. Куће су приземне или једноспратне, једноставне, мирне и складне архитектуре, без посебних архитектонских вриједности, али са одликама вриједне урбане и амбијенталне цјелине.

Послије оба свјетска рата обновљене су порушене грађевине и ницале нове, подизана завјеса на позоришној сцени, штампане књиге, новине и часописи. Нарочито послије другог свјетског рата Никшић је десетороструко ...
...порастао и постао један од индустријских центара Црне Горе и значајно средиште умјетничког и културног стваралаштва и бројних просвјетних установа.
...DANAS... Данас...
Грб општине Иако са свим предиспозицијама да постане један од најразвијенијих градова у региону Никшић одаје утисак града који није довољно развио своје потенцијале. Недовршени пројекти, инвестиције које нису уродиле плодом, као и промјена у значају појених региона у држави учиниле су своје. Некада развијен индустријски град, подлегао је економском краху у протеклој деценији, а услед прструктурисања привредних инвестиција, принуђен је мијењати педесет година дуго усмјереност на тешку индустрију. Довољно говори и последњи попис становништва; исељавање.
Дух "ратника и пјесника", специфичност културе, људи, идеја, на срећу и данас истрајавају, а они који су једном читали Витомира Николића, слушали Миладина Шобића или прошетали корзом тешко напуштају Никшић, или му се често врате.


Демографија
У насељу Никшић живи 43551 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 35,3 година (34,4 код мушкараца и 36,2 код жена). У насељу има 16400 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века


Демографија

Година Становника

1948. 9485 [1]
1953. 14804
1961. 26569
1971. 40107
1981. 50399
1991. 56141 55718
2003. 59179 58212

Етнички састав према попису из 2003.[2]
...Црногорци   36.890 63,37%
Срби   14.766 25,36%
Муслимани   691 1,18%
Роми   321 0,55%
Југословени   215 0,36%
Бошњаци   147 0,25%
Хрвати   123 0,21%
Египћани   106 0,18%
Македонци   60 0,10%
Албанци   28 0,04%
Мађари   18 0,03%
Словенци   16 0,02%
Руси   16 0,02%
Немци   1 0,00%
Италијани   1 0,00%
непознато   549 0,94%
Становништво према полу и старости [3]

м ж
? 183     185
80+ 243     519
75-79 463     650
70-74 842     1005
65-69 1257     1430
60-64 1145     1466
55-59 1209     1349
50-54 1868     1850
45-49 2072     2120
40-44 2180     2094
35-39 2105     2074
30-34 2040     2073
25-29 2152     2321
20-24 2316     2393
15-19 2316     2296
10-14 2123     2001
5-9 2112     2046
0-4 1933     1781
просек 2073 416
Домаћинства[ ▼ Покажи ]
Број домаћинстава по пописима од 1948-2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003.
Број домаћинстава 2588 3968 7577 9947 12685 14543 16503
Домаћинства по броју чланова по попису од 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 16400 2234 2674 2808 4063 2829 1140 416 151 46 39

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу[ ▼ Покажи ]
Пол Укупно Неожењен/
Неудата Ожењен/
Удата Удовац/
Удовица Разведен/
Разведена Непознато
Мушки 22391 8604 12573 668 316 230
Женски 23825 6976 12628 3286 748 187
Становништво према делатности коју обавља.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 9611 200 4 715 2993 553 592 871 241 621
Женски 6470 115 2 184 822 164 121 1454 428 160
Оба 16081 315 6 899 3815 717 713 2325 669 781
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 54 155 1177 386 198 439 - 1 411
Женски 104 112 500 1071 719 343 - 1 170
Оба 158 267 1677 1457 917 782 - 2 581
Образовне установе
У Никшићу дјелује 40 образовних установа, 11 вртића, 25 ...
...основних школа, 1 основна музичка школа, 4 средње школе и једна високошколска установа Филозофски факултет дјелује у оквиру Универзитета Црне Горе. Ученицима и студентима Филозофског факултета на располагању је студентски дом "Браћа Вучинић".


Основне школе
ОШ „Бранко Вишњић“
ОШ „Браћа Булајић“
OШ „Браћа Лабудовић“
OШ „Браћа Рибар“
OШ „Доброслав-Ђедо Перуновић“
OШ „Драган Ковачевић“
ОШ „Душан Бојовић“
ОШ „Душан Ђукановић“
ОШ „Иван Вушовић“
ОШ „Јагош Контић“
ОШ „Јанко Мићуновић“
ОШ „Јанко Бјелица“
ОШ „Јован Гњатовић“
OШ „Јован Драганић“
ОШ „Никица Мрваљевић“
OШ „Павле Ковачевић“
OШ „Раде Перовић“
ОШ "Радоје Чизмовић"
OШ „Шпиро Видовић“
OШ „Милија Никчевић“
OШ „Лука Симоновић“
OШ „Милева Лајовић-Лалатовић“
OШ „Олга Головић“
OШ „Ратко Жарић“
Школа за основно музичко образовање „Дара Чокорило“



Средње школе
Гимназија "Стојан Церовић"
Економско-угоститељска школа
Електро-металуршка школа, Адреса: Вука Караџића бб, Телефон: 083/ 212-100
Машинско-металуршка школа, Адреса: Вука Караџића бб, Телефон: 083/ 212-101, 212-801

Клима
Клима општине Никшић има карактер прелаза од медитеранске ка планинској и континенталној клими.

Основне карактеристике: Средња температура ваздуха у мјесецу јануару износи 1,3°C, а у јулу 21,1°C. Средња вриједност релативне влажности је 68,6%. Никшић има годишње 2.245 сунчаних сати. Љета су топла са мало падавина, a зиме кишовите. Снијег просјечно пада 19 дана, a задржава се 29 дана годишње у Никшићком пољу, ...
док се на планинама и површима у околини задржава и до шест мјесеци. Доминантни вјетрови су сјеверни (24,4%) и јужни (21,7%).

NAZIVI ULICA
-A-
Alekse Backovica
Alekse Popovica
Andrije Kovacevica
-B-
Baja Pivljanina
Baja Raicevica
Baja Popovica
Beogradska
Bistricka
Borislava Pekica
Boska Jankovica
Boska Martinovica
Brace LJeskovic
Brace Magovcevic
Brace Radulovic
Brace Samardzic
Branka Deletica
Bul.13. Jul MONTAVAR METALAC

-C-
Centralna CEMENCA
Centralna I
-C-
Cetvrte Crnogorske Brigade
-D-
Danila Bojovica FAKULTET
Danila Perovica
Dimitrija Bulajica
Dr. Nika Miljanica BOLNICA
Dragice Pravice
Dragovolucka
Druge Dalmatinske SPORTSKI CENT
-DJ-
Djoka Banjanina
Djura Roganovica
Djura Salaje
-G-
Gavrila Principa
Glibavacka GLIBAVAC
Gojka Garcevica
-H-
Hajducka
Hercegovacki Put MLIN
-I-
Ilije Milovica
Ivana Milutinovica
-J-
Jakova Ostojica
Janka Vukotica
Jele Andrijasevic
Joke Baletic
Jola Piletica
Josipa Sladea
Jovana Kovacevica
Jovana Cvijica PLAN. DOM
-K-
Karadjordjeva
Kosovska
Krsta Kostica
-L-
Lazara Socice BIRO RADA
Lovcenska
-LJ-
ljube Nenadovica
LJube Cupica
-M-
Manastirska
Marka Biljurica
Marka Miljanova KAPELA
Marka Vujovica
Mata Antunovica
Masa Jelica
Milana Papica
Milice Vucinic
Milovana Pekovica
Mirka Banjevica
Mirka Bulajica
Mitra Kilibarde
Mojkovackih Ratnika
-N-
Narodne omladinePIVARA TREBJESA
Narodnih Heroja
Narodnog Fronta
Nikca od Rovina
Nikole Djurkovica
Nikole Tesle SUD
Niksicki Partizanski Odred
Novaka Ramova
Novice Cerovica TV NIKSIC
-NJ-
Njegoševa OPSTINA
-O-
Obala Bistrice
-P-
Partizanski Put SKOLA B.RIBAR
Pavla Kovacevica
Peka Pavlovica
Pete Proleterske Brigade PIJACA
Petra Komnenica
Punise Lalatovica
Put pored Bistrice
Podgoricki Put
-R-
Rada Knezevica
Radoja Dakica DOM JNA
Radojice Mijuskovica
Radosava Milica
Ratka Vujovica "Coce"
Relejska
Rifata Burdzevica
-S-
Sava Djurica
Sedme Crnogorske Brigade
Serdara Scepana
Sime Sobajica
Skadarska
Staro Pazariste
Stojana Kovacevica S. VAROS
Svetih Partizana
-S-
Seste Crnogorske Brigade
Siroka DRAGOVA LUKA
Strosmajerova
-T-
Tovicka
Trebjeska
Trg Nikca od Rovina
Trg Save Kovacevica SKVER
Trg Slobode CENTAR GRADA
Trg Saka Petrovica MANASTIR
-U-
Ulica 1877.god
Ulica 84
Ulica 135
-V-
Vardarska
Vasilija Pejovica
Velimira Jakica
Veselina Maslese
Voja Deretica
Voja Samardzica
Vojvode Grdana
Vojvode Ilije
Vojvode Maksima Bacovica
Vucedolska
Vuka Karadzica ZELJEZARA I POLICIJA
Vuka Lopusine
Vuka Micunovica BOLNICA
-Z-
Zetska
-Z-
Zarka Zrenjenina
Zikice Jovanovica Spanca

MOSTOVI, GALERIJE,PARKIRALIŠTA, BOLNICE, BENZINSKE PUMPE...
MOSTOVI


1. Most na Duklu
2. Most na Kapinom Polju »Vukov Most« , Begov Most koji je stradao 1807 godine kada su Crnogorci i Rusi napali grad, obnovljen je od strane Kralja Nikole i nosi ime po junaku Vuku Mićunoviću,duzine 180 metara.
3. Brezovački Most
4. Carev Most ubraja se u najljepše objekte ove vrste Crnoj Gori , Izgradjen je 1896 godine a projektno smišljen i ranije 1894 i predstavljao je najveći poduhvat gradjevine togvremena gradjen uz pomoć cara Aleksandra III po kome je dobio ime, izgradio ga je Dr. Josip Slade , duzine 269 metara, visine 13 metara, sa 18 okana i predstavlja najveći poduhvat gradjevine tog vremena.
5. Most na Vidrovanu
6. Most na Moštanici jedan od najstarih rimskih mostova u Crnoj Gori , visine 2.3 metra , na kojem se ne odvija saobraćaj.
7. Gordin Most nalazi se na rijeci Bistrici u podnozju fabričkih hala Pivare Trebjesa,podignut 1902 godine,
8. Most Gračanica prema Ozrinićima
9. Most Gračanica prema Gvozdenicama
10. Most Bistrica Dragova Luka
11. Most Mrkošnica na 1.8 km od Nikšića
12. Perućica , nalaik na Kanal na 5.8 km od Nikšića
13. Most na Zeti Glava Zete na Granici Danilovgradske Opštine.

PODVOZNJACI

1. Kapino Polje , predvidjen kao Željeznički Most pruge Nikšić – Sarajevo koja nikada nije izgradjena , na istom se ne odvija saobraćaj. Visina 4.90.metara.
2. Podgorički Put , Zeljeznički Most pruge Podgorica – Nikšić
3. Straševina kod Samoposluge FEP Prometa kod Kapele ,Saobraćajnice Magistralnog Puta
Nikšić – Podgorica .

TUNELI


1. Tunel Vojnik , iznad Kruševica, nalazi se na Regionalnom putu Jasenovo Polje – Kruševice na planinskoj Visoravni Vojnik prema Šavniku.
2. Budoš na 6.3 km od Nikšića , visine 4.5 metara i duzine 1114 metara.
3. Stubica na 7.6 km , visine 4.5 metara i duzine 47 metara.
4. Paprati na 11 km , visine 4.5 metara i duzine 193 metra.
5. Zagorak na 19,3 km , visine 4.5 meta


4. Bogetići na 13, 2 km od Nikšića na magistralnom Putu Nikšić – Podgorica.
PARKIRALIŠTA

1. Parking kod Doma Revolucije (73 parking mjesta)
2. Trg Slobode (88 parking mjesta ) – Zatvoren radi rekonstrukcije Trga .
3. Parking u Starom Pazarištu (32 parking mjesta)
4. Parking Ispred Hotela (52 parking mjesta)
5. Parking kod Robne Kuće (59 parking mjesta)
6. Parking kod Suda (69 parking mjesta )
7. Parking kod Sportskog Centra (120 parking mjesta)

ULIČNO PARKIRANJE

1. Ul. Karadjordjeva
2. Ul. Novice Cerovića
3. Ul. Manastirska
4. Ul. Novaka Ramova
5. Ul. Josipa Sladea
6. Ul. Lazara Sočice
7. Ul. Njegoševa
8. Ul. Serdara Šćepana
9. Ul. Dr. Nika Miljanića
10. Ul. Radoja Dakića
11. Ul. Nikole Tesle

VIJADUKTOVI

Nema Vijaduktova na Teritoriji Opštine Nikšić.

BENZINSKE PUMPE


1. GITANES PETROL vl. Milisav Papović , nalazi se na magistralnom putu Nikšić – Podgorica u mjestu » Brlja » radi NON STOP Telefon: 083 231 001
2. EKO PETROL JPK KOTOR , nalazi se na magistralnom putu Nikšić – Podgorica u mjestu »Straševina« radi do 24 časa.
3. EKO PETROL JPK – Mrkošnica 1 , nalazi se u ul. Bulevar 13. Jul u mjestu »Mrkošnica », radi do 24 časa. Upravnik Pumpe Vujičić Zlatko Telefon: 083 200 360
4. EKO PETROL JPK – Rastoci, nalazi se u mjestu »Rasotoci« , radi do 24 časa . Upravnik pumpe Malović Veselin Telefon :069 412 057
5. NEKSAN PETROL – ul. Vuka Karadzića u Nikšiću, radi NON STOP , vlasnik pumpe Davidović Miodrag.
6. NEKSAN PETROL za Plin u Humcima , radi NON STOP



ZDRASTVENE USTANOVE


1. JU OPŠTA BOLNICA NIKŠIĆ – ul.Nika Miljanića .Tel. 083 212 111 centrala
2. MILMEDIKA –Vuka Mićunovića .Privatna Dječja Ustanova .SPISAK SERVISA ZA POPRAVKU VOZILA

SPISAK AUTO RADIONICA

1. Vulkanizerska Radnja »Mrkošnica« vl. Brkuljan Dejan , Mrkošnica br.9
2. Autoservis Vl.Bojović Branislava , Buda Tomovića br.57
3. Autoservis Vl. Božović Milete , Miločani bb
4. Vulkanizerska Radnja Vl. Djurković Ranka Nas. B. Tomovića bb
5. Auto Perionica »Durutović« Vl. Durutović Jovan , Partizanski Put 19/4
6. Auto Perionica »Jaguar« Vl. Janjušević Željka , ul. Vuka Karadzića bb
7. Vulkanizerska Radnja »Mandić« Vl. Mandić Borislava , Obala Bistrice
8. Auto Električarska Radnja Vl. Nikčević Veselina , Hercegovački Put 19
9. Auto Servis »Tile« Vl.Perović Predrag , Vuka Karadzića tel.069 066-666
10. Auspuh Servis »Spale« Vl. Spasoje Tomić, nas. B.Tomovića. tel.069 067-388
11. Auto Perionica »Rončević«Vl. Rončević Zoran – Mrkošnica bb
12. Zanatska Radnja Vl. Vuković Slobodana , Bistrička 30
13. Vulkanizerska Radnja »Zorić« Vl. Zorić Miodraga, Trebješka bb
14. Vulkanizerska Radnja »Ćiro« Vl. Ćirović Vlatko – N.Omladine 49

SPISAK PREDUZEĆA ZA ŠLEPANJE I UKLANJANJE VOZILA


1. Šlep Sluzba »Baja« vl. Nikolić Baje , VI Crnogorske tel. 069 060-684
2. Šlep Sluzba »DJUKANOVIĆ« Vl. Mikica Djukanović tel. O67 863 -318
3. Šlep Sluzba »Oktopod« tel 069 518- 007 Vujičić Milorad – Sef
4. Uprava Policije –PJ Nikšić tel. 083 213-111

SPISAK PREDUZEĆA KOJA RASPOLAZU SA DIZALICAMA I VILJUŠKARIMA



1. PP »Bojović«Vl. Bojović Miga , Kličevo tel.069 040- 070
2. AD Mehanizacija i Programat ; Školska 120 tel. 069 040-423
3. AD Rudnici Boksita Nikšić, Bul. 13. Jul bb tel. 067 215 – 433
4. Preduzeće za Puteve »CGPUT« , Bul. 13.Jul tel. 067 614 -920
5. Privatni Zanatlija Vule Kavaja tel. 069 041-860
6. PP »Ćipranić » Vl. Ćipranić Milisava tel. 069487-054

SPISAK JAVNIH PREVOZNIKA

1. Nibus Nikšić – Bulatović Trgopolje- Gojka Garčevića bb tel. 067 302 407
2. Šipčić Prevoz – Nikšić- Gojka Garčevića vl. Milivoje Šipčić tel. 069 043 600
3. Glušica Prevoz – Nikšić –Trebješka vl. Boro Glušica tel. 069 044 944
4. Stanišić Prevoz – Nikšić- Joke Baletića vl. Stanišić Neško tel. 067 222 922
5. Marić Prevoz – Nikšić- Hercegovački Put vl. Marić Dobrivoje
6. 4. Decembar – Nikšić – Ozrinići vl. Mićo Nikolić tel. 069 087 824
7. 18. Oktobar – Nikšić- Trebjesa vl. Dendić Bato
8. Papović Prevoz – Nikšić vl. Papović Milisav
9. Nikšić Prevoz – Nikšić- Humci vl. Kovačević Božo
10. Dzoganović Nikšić – Nikšić – Kuta bb
11. Nikčević Prevoz Nikšić – Nikšić- Kličevo vl. Nikčević Slavko
12. Striković Prevoz Nikšić – Kličevo vl. Striković Zoran tel. 069 047 092
13. Lalatović Prevoz – Nikšić – Ozrinići vl. Lalatović Vukašin
14. Glunex Nikšić – Nikšić- Trebješka vl. Glušica Baja
15. Topolovo Nikšić- vl. Vojo Pavićević Nikšić

SPISAK »SEMAFOROM » REGULISANIH RASKRSNICA



1. Raskrsnica ul. Dr. Nika Miljanića ,ul. Njegoševe i Nikole Tesle , uredjaj regulisan govornim »Semaforom« za slabovida i slijepa lica .

2. Raskrsnica ul. Nikole Tesle, ul. Serdara Šćepana kod Osnovnog Suda.


3. Raskrsnica ul. Serdara Šćepana , ul. Ratka Vujovića »Čoče«, u ul. II Dalmatinske brigade .

4. Raskrsnica ul. II Dalmatinske brigade, ul. Njegoševe kod Pivare Trebjesa.


5. Raskrsnica ul. Radoja Dakića, Bul. Vuka Mićunovića kod Dječjeg Dispanzera i Bolnice.

6. Raskrsnica ul. Bul. Vuka Mićunovića, ul Dr. Nika Miljanića.


7. Raskrsnica ul. Nikca od Rovina , Obala Bistrice , i ul. Krsta Kostića.

8. Raskrsnica ul. VI Crnogorske Brigade, II Dalmitanske Brigade


9. Raskrsnica ul. Podgorički Put, ul.Trebješke i Bul. 13. Jul.


Održavanjem ,popravkom i servisiranjem bavi se u ime Opštine Nikšić PP »Ramel« D.O.O vl. Radulović Marinko tel. 067-321- 622.

SPISAK JEDNOSMJERNIH ULICA U GRADU




1. Ul. Josipa Sladea
2. Ul. Narodnih Heroja
3. Ul. V. Proleterske Brigade
4. Ul. Njegoševa od Stare Pošte do Restorana jadran od 17.00 do 23.00 čas.
5. Ul. Njegoševa od zgrade SO Nikšić do ras. Ul. Nika Miljanića i Nikole Tesle u periodu od 17.00 do 24.00 časova .
6. Ul. Marka Miljanova
7. Ul. Vučedolska
8. Ul. Karadjordjeva
9. Ul.Novaka Ramova
10. Ul. Manastirska
11. Ul. Novice Cerovića
SPISAK AUTO ŠKOLA

1. Auto Škola »Zeleni Signal« Vl. Bozović Saša tel. 067 645 235
2. Auto Škola »Milo Cicović«
3. Auto Škola »Zarubica« vl. Miško Zarubica tel.069 436 – 000
4. Auto Škola »Kilkas« vl, Tomo Kasum tel. O83 215 100
5. Auto Škola »Tadić« vl. Slododan Tadić

SPISAK »CRNIH TAČAKA« MJESTA SA NAJVEĆIM BROJEM SAOBRAĆAJNIH NEZGODA NA TERITORIJI SO NIKŠIĆ




Uži dio grada:

1. ul. Vuka Mićunovića
2. ul. Vuka Karadzića
3. ul. Narodne Omladine
4. ul. 13. Jul
5. ul. Nikole Tesle


Magistralni Putni Pravci:


1. Stubica
2. Paprati
3. Bogetići
4. Drenoštica
5. Zagorak
6. Kuside Obilježena »Crna Tačka«
7. Trubjela
8. Podbozur
9. Vilusi
10. Vidrovan
11. Jasenovo Polje
12. Lipova Ravan

Regionalni Putni Pravci:

1. Ježeva Gora
2. Gradačka Poljana
3. Petrovići
4. Bijele Poljane
5. Grahovo









SPISAK NEKIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA
SPISAK DRUGIH NEVLADINIH ORGANIZACIJA

1. Eko Tera – Straševina bb tel. 083 212 – 913
2. Gračanica – Nikšić 083 250 – 390
3. Kolo Srpskih Sestara – Šaka Petrovića bb 083 231- 196
4. Udruženje Dobrovoljnih Davalaca Krvi Željezara Vuka Karadzića 083 202- 212
5. Udruženje Žena Anagastum VI Crnogorske C-72 083 244-360
6. Udruženje Žena i Saradnika Uzdomir Sava Stanojevića bb 083 251- 610
7. Društvo za Borbu protiv Dijabetisa N. Miljanića bb 083 244- 111
8. Klub Liječenih Alkoholičara Bul. 13. Jul bb 083 234 – 685
9. NVO Civilnih Invalida Rata Njegoševa br. 19 083 212 – 504
10. Organizacija Gluvih i Nagluvih – Vuka Karadzića br.20 083 244-628
11. Organizacija Slijepih za Nikšić, Šavnik, Pluzine 083 212 – 504
12. Klub roditelja djece sa Posebnim Potrebama – P. Kovačevića 083 245-440
13. Senzus za Socijalno-Psihološku prevenciju – Manastirska 13 083 215-091
14. Egzistencija Nikšić – Željeznička 2/6 083 251 – 455
15. Humanitarac – Rubeža bb 083 245-718
16. Udruženje Invalida Rada – Straševska 21 083 252 – 138
17. Udruženje Plegije Nikšić – Njegoševa 19 069 060 – 358
18. Udruženje za pomoćlicima u PFR- Pavla Kovačevića 10 083 246 – 597
19. NVO Za bolje Sjutra – Kapino Polje 083 256 – 970
20. AEGEE – Danila Bojovića bb 069 400 – 994
21. Klub Bastilja – Pete Proleterske brigade 067 549 – 308
22. NOHMA – Novice Cerovića 36 a 083 212 – 634
23. Studentski Klub Braća Vučinić – Danila Bojovića bb 083 212- 182
24. Kreativni Centar Mali Perjanik – B. Pivljnina p+7 069 504 – 454
25.Medjunarodni Forum CG – Peka Pavlovića p+7 083 231 – 675
26.NVO Pivsko Oko – Glibavačka 16 083 218 – 830
27. Fortuna – Vuka Mićunovića 20 b 083 214 – 109
28. NVO za razvoj Porodice i Stanovništva M.Pekovića bb 083 213 – 887
29. NVO Inžinjera, Tehničara HK Željezara Nikšić 083 202 – 900
30. Klub Maloprodaja – Njegoševa br. 3 083 212 – 822
31. Agencija za Lokalnu Demokratiju – Njegoševa 19 083 212 – 515
32. Hominem Qerum – Mostainjska br. 20 067 556 – 104
33. NVO Luč – Njegoševa bb 083 245 – 718
34. Udruženje Žena Straševine – Obreška 17 083 253 – 440
35. NVO Nora – Janka Vukotića 13 069 588 – 548
36. Organizacija Žena Nikšić – Njegoševa 19 083 245- 066
37. SUŽ Biznis Centar Nikšić – Vuka Karadzića bb 083 212 – 000
38. SOS Telefon – Vuka Karadžića 97 083 213 -358
39. Eko Zeta – Straševina bb 083 212 – 913
40. Proizvodnja Zdrave Hrane Miolje Polje bb 069 540 – 062


MOJI FAVORITI
-

Brojač posjeta
10540

Powered by Blogger.ba